Tri džez pionira

Smatra se da je džez u Beograd došao sa prvim alt-saksofonom, koji je iz Pariza doneo Milan Pavlović, 1925. godine. Studirao je za bankarskog činovnika na Sorboni, gde se upoznao sa “novom modom”. Mada potpuno samouk i muzički nepismen, uspevao je da po sluhu skine pasaže Džonija Hodžisa i, čak, ležerno improvizuje u ritmu svinga. Krajem dvadesetih godina napravio je sa svojom braćom prvi amaterski džez trio.

Mile Marjanović je rođen u Požarevcu, gde je počeo da uči violinu, a kasnije bas i bubnjeve. Džez je zavoleo na studijama tehnike u nemačkom gradu Karlsruheu, odakle se vratio sa prvim tenor-bendžom i uključio u rad ansambla Jolly Boys. Zahvaljujući tenor saksofonisti Parivodiću, ova grupa je već imala tendenciju da zasvira džez. Uz Marjanovića to lako ostvaruju, pa mu 1931. godine prepuštaju vođenje orkestra: hroničari su zabeležili uspešne turneje sastava po Bugarskoj i Rumuniji. Marjanović osniva i manji ansambl Melody Boys, a jedno vreme nastupa i sa Studentskim akademskim džez orkestrom Sadžo na čajankama u Vrnjačkoj Banji. Po završetku studija violine zaposlio se u Beogradskoj filharmoniji, ali strast prema džezu nije izgubio — sve do šest dana pred bombardovanje nastupao je sa ansamblom Ritam Bend u beogradskom Veslačkom klubu.

Otac prvog velikog džez orkestra je harmonikaš Miodrag Štule Jovanović. Po diplomiranju u Muzičkoj školi Stanković, opredelio se za profesionalno muziciranje, a paralelno je radio na postavljanju muzičkih revija i bio saradnik zagrebačkog časopisa Svijet džeza. Posle nekoliko manjih postava koje su već jako dobro svingovale, sklopio je ansambl sa po četiri trube i saksofona, harmonikom i ritam sekcijom, koji nije imao premca u predratnom Beogradu. Njihove džez sedeljke u Radničkom domu smatraju se klicama džem sešn muziciranja u Jugoslaviji. Među solistima posebno je plenio Milan Pavlović, koji je u međuvremenu ostavio činovnički posao i potpuno se posvetio muzici.

Nikad nećemo saznati koliko su ovi sastavi stvarno svirali džez, s obzirom da nisu iza sebe ostavili trajne snimke. Ali, ako prihvatimo da je neko na Balkanu morao prvi da baci note sa pulta i počne da improvizuje u ritmu svinga, razumećemo stvarni značaj njihovog pionirskog truda. Da nije bilo njih, ni sa pravim džeziranjem se ne bi počelo već na dan oslobođenja Beograda…

• Vojislav Pantić