Svira odličan džez
1950-ih i početkom 1960-ih godina u Beogradu su bile veoma popularne igranke. Priređivane su u školama, domovima kulture, na sportskim terenima… Po banderama i drugim mestima lepljeni su plakati koji obaveštavaju da tu i tu “svira odličan džez”. Često ta svirka nije imala nikakve veze s džezom; sviralo se sve i svašta: pop, rock, džez, “šlageri”…
Najbolje igranke bile su na Zvezdinom košarkaškom igralištu na Kalemegdanu, gde su svirali najbolji džezeri i rokeri, ali se najviše proslavio večiti amater, gitarista i falš pevač Mile Lojpur. Prva ženska gimnazija na Tašmajdanu bila je čuvena, pored ostalog, i zbog igračkih bravura nekolicine sjajnih parova. U Šestoj muškoj kod Liona smenjivali su se razni mali sastavi — najbolji među njima bio je Džez kvintet Darka Valčića.
Najveća gužva bila je u Indeksu u Balkanskoj ulici, gde se svirao stvarno odličan džez; atmosfera u Indeksu je ovekovečena u kultnom filmu Subotom uveče Vladimira Pogačića, gde se jedna od epizoda iz omnibusa upravo zove “Večeras svira odličan džez”. U Lazarac u Lazarevićevoj ulici odlazilo se najviše stoga što su ovde dolazile najlepše devojke Beograda. Božidarac u ulici Božidara Adžije bio je čuven po tome što je tu najduže svirao odličan sastav Dinamo, ali i po najavama voditelja i saksofoniste Siniše, koji nije baš sjajno znao engleski: “A sada će vam naš orkestar odsvirati numeru ‘Nemoj da me blamiraš’ — ‘Don’t blame me’.” “You go to my head” prevodio je kao “Ideš mi na živce”.
Kada su krajem 1960-ih počeli da se osnivaju diskoklubovi sa dobrom ali zaglušujućom muzikom, igranke su prestale da budu in, i polako su odumrle.
- Brana Marković