Počitelj
U zrelo doba SFRJ (šezdesete i sedamdesete godine dvadesetog veka) predstavljao mini turističko čudo i apsolutni uzor opuštenosti, gostoprimljivosti kao i dobrog, mirnog života. Njegove žitelje pamtim kao opuštene, spore mada dostižne, prijateljski raspoložene i neverovatno ljubazne prema došljacima. Tokom 1960-ih godina u Počitelju se formirala Umetnička kolonija, čuvena po svojoj galeriji. Hadži Alijina džamija i njen visoki, vitki, bleštavo-beli minaret predstavljao je landmark Počitelja, njegovu “Ajfelovu kulu” ili “Kip slobode”. Popodneva nikada i nigde nisu bila tako lepa kao u ovom sedam vekova starom gradu na plitkoj, zelenoj Neretvi, negde na pola puta od Mostara do Dubrovnika, koji je sve do modernih vremena zadržao ono što je kod Osmanlija svakako bilo najvrednije: istančani smisao za hedonizam.
- Vladimir Arsenijević