Pank u SFRJ

Kao i mnogo toga drugog, pank je u Jugoslaviju došao preko Slovenije. I to zahvaljujući prvoj pank grupi u SFRJ — Pankrtima, iz Ljubljane. Negde krajem jeseni 1978. godine, moj drug Kača i ja kupili smo novi Džuboks na čijoj je naslovnoj strani bila slika Gorana Bregovića, a unutra veliki intervju sa njim. Međutim, našu pažnju privukle su dve strane koje su donele prikaz koncerta grupe Leb i sol u Zagrebu, najviše zbog četiri predgrupe koje su na tom koncertu nastupile. Bili su to Pankrti, Paraf, Prljavo kazalište i Azra. Posebno su nas privukli Pankrti i njihov pevač Pero Lovšin, koji je izgledao fenomenalno, u razdrljenoj beloj košulji, sa jednom rukom na mikrofonu, a drugom podignutom u vazduh.

Dva ili tri meseca kasnije dobio sam najbolji poklon te godine. Milica, devojka koja mi je davala časove engleskog, poklonila mi je prvi singl Pankrta, koji je baš te nedelje dobila od druga iz Ljubljane. Sutradan ujutro pozvao sam Kaču kod mene. To je značilo da tog dana neće biti ništa od našeg odlaska u školu. Pošto su moji roditelji bili na poslu, čitavo prepodne proveli smo slušajući čas A čas B stranu ovog singla, pesme “Lepi in prazni” i “Lublana je bulana”. To je bila prva pank ploča u Jugoslaviji.

Drugi pank singl, koji je izašao samo nešto kasnije, bio je “Televizori” zagrebačke grupe Prljavo kazalište. Još uvek se sećam spota za ovu pesmu. Pevač grupe Davorin Bogović, tada još uvek sa kosom, imao je naočare za sunce poput Rottena i lanac oko vrata na kojem je bila prikačena naslovna strana nekog magazina.

Jedan od gradova sa najboljom pank scenom u bivšoj državi bila je Rijeka, sa bendovima Parafi, Termiti, Kaos… Prvu ploču od svih pank grupa iz ovog grada objavili su Parafi. Na singlu su se nalazile pesme “Rijeka” i “Moj život je novi val”, a na omotu je bila fantastična fotografija basiste Parafa Zdravka Čabrijana, snimljena na novosadskom Boom festivalu.

U to vreme otkrio sam i zagrebački omladinski časopis Polet, i to zahvaljujući naslovnoj strani jednog broja na kojoj je bila fotografija Kralja, pevača Termita. Uslikan na nekom koncertu, stajao je go do pojasa, sa kreonom oko očiju, debelim lancem oko vrata i iscepanim farmerkama. Kralj je bio možda najupečatljiviji frontmen yu-panka. To sam mu i rekao 1982. godine, dok smo jednog prepodneva, na dan njihovog koncerta u beogradskom SKC-u, ispijali kafu i koka kolu. Pre neku godinu rastužila me je vest o smrti basiste grupe — Robert Tičić umro je od izliva krvi u mozak.

Prva yu-pank grupa koju sam gledao uživo bilo je Prljavo kazalište, 1979. godine na velikom koncertu Bijelog dugmeta na beogradskom stadionu JNA. Na tom nastupu bacali su u publiku primerke svog debi albuma koji je izašao tih dana. Ja nisam imao sreću da ga uhvatim, ali sam ga kupio čim se pojavio u beogradskim prodavnicama ploča. Na omotu je bila parafraza onog čuvenog logoa Rolling Stonesa, s tim što je debeli Džegerov jezik bio iseckan na komade i probijen zihernadlom. Time je vođa Kazališta, Jasenko Houra, uspeo da spoji svoje dve najveće ljubavi, Stonese i pank.

Ali prvi pravi pank koncert kome sam prisustvovao, bilo je gostovanje engleske grupe Ruts početkom 1980. godine u hali Pinki. Kao predgrupa, nastupali su Parafi. Čitav taj dan bio sam uzbuđen i razmišljao sam o predstojećem koncertu, a uveče sam u Pinki stigao sa kosom ofarbanom u crveno.

Kao i Ruts, Parafi su bili sjajni, nastupivši u originalnoj, tročlanoj postavi: Valter, Zdravko i Dušan. Taj koncert pamtim po samoubistvenom skoku sa bine u prazno Zdravka Čabrijana, zatim po Dragusu, legendarnom pankeru iz Novog Sada, čija je sličnost sa Sidom Viciousom bila neverovatna. Dragus je bio najupečatljiviji lik u publici. Jedina loša stvar te večeri za mene bila je ispiranje crvene farbe sa kose hladnom vodom u wc-u hale Pinki, jer moja majka ne bi preživela da me je tada videla sa ofarbanom kosom.

U prvoj polovini 1980. godine izašao je i debialbum “Dolgcajt” grupe Pankrti. Poput singla “Lepi in prazni” i “Dolgcajt” je bio žestoko osveženje na ondašnjoj sceni. Pesme poput “Sedamnaest”, “Kruha in igar” ili “Totalna revolucija” terale su na neprekidno slušanje. Sve što nam je trebalo moglo se naći na ovom albumu: energičnost, provokativnost i melodičnost.

Letnji meseci su po pravilu bili period muzičkog mrtvila u zemlji. Nije bilo koncerata, a ni nekog naročitog medijskog praćenja ondašnje r‘n’r scene. Parafi su imali nesreću da im prvi album “A dan je tako lijepo počeo” izađe negde u julu 1980. Na ovoj ploči bilo je odličnih pesama poput “Visoka tiraža” ili “Narodna pjesma” (doduše sa izmenjenim, cenzurisanim tekstom). Original se pojavio nešto kasnije, na kompilaciji “Novi pank val”. Ipak, provokativnost nije izostala: na prvom albumu Parafa se našla i pesma sa naslovom “T kao Krava”.

Uskoro su i meni samom počele da se događaju uzbudljive stvari. Svirajući bas u prvoj pravoj Bg pank grupi Urbana gerila, počeo sam da upoznajem likove sa slika zakačenih na zidove moje sobe. Već sam pomenuo upoznavanje sa Kraljem iz Termita, a imao sam i dva zajednička koncerta sa grupom Parafi. Družili smo se sa pevačicom Vim Kolom i Zdravkom Čabrijanom koji je pomalo ličio na Travoltu i koji mi je pred nastup pozajmio kabl za bas gitaru.

Ipak jedan događaj ostao mi je u sećanju kao veliko razočaranje. 26. aprila 1980. godine u maloj sali beogradskog SKC-a nastupali su Pankrti. Danima sam iščekivao ovaj koncert, slušajući njihov album i posmatrajući svoju zbirku odličnih fotografija pevača Pere Lovšina. Na dan koncerta došao sam u SKC na popodnevnu tonsku probu Pankrta, da bih od Lovšina uzeo autogram. Zamišljao sam ga kao harizmatičnu osobu zanimljivog izgleda, po slici koju sam stvorio posmatrajući njegove fotografije. Međutim, kad sam ga tog dana zatekao kako sedi u fotelji, bio sam razočaran: delovao mi je kao neki nespretni debeljko. Ništa od onog lika koji sam imao u glavi. Čak sam zaboravio i da mu tražim autogram. Uveče, na koncertu, bilo je fantastično, nas nekoliko pankera popelo se na binu, a tokom pesme “Totalna revolucija”, Pero Lovšin me je zagrlio i približio mikrofonu, pa sam pevao zajedno sa njim na svojoj verziji slovenačkog. Posle mi je bilo krivo što sam, samo nekoliko sati ranije, otišao razočaran sa tonske probe Pankrta bez njegovog autograma. Ali takvi smo mi bili tada: napaljeni klinci koji su se primali na onaj tipični “Kings Road punk” imidž. Sve što je bilo drugačije od toga činilo nam se bezveze. Bili smo samo napaljena deca. Lepi in prazni.

• Branko Rosić