Džajić, Dragan

Levo krilo Crvene zvezde i reprezentacije. O njemu je do sada sve napisano: da je igrao na Peleovoj oproštajnoj utakmici i da je do ludila dovodio najboljeg desnog beka na svetu tokom 1970-ih, Nemca Bertija Fogsta. Zato slede nešto drugačiji redovi. Džaja je bio najuspešniji srpski direktor svih vremena. Kao glavni menadžer FK Crvena zvezda, početkom 1990-ih doveo je taj klub na mesto prvaka Evrope i sveta, što predstavlja najveći uspeh klupskog fudbala na ovim prostorima ikad. Ipak, iz toga ljudi ne izvlače nikakvu pouku. Na prvim višepartijskim izborima biraju najgoreg direktora i sa njim odlaze u ponor, bedu i prokletstvo.

Pored teledirigovanog centaršuta i famozne leve noge, Džaja je imao još jedan fenomenalan organ: muda. Poznato je da je izbacio “radikale” sa stadiona, a takođe nije dozvolio fudbalskom klubu Obilić da igra utakmice u Evrokupovima na Zvezdinom terenu. U doba začetka najsurovijeg šovinizma na ovim prostorima Džaja kapira da su najveće kompanije multinacionalne kompanije. Zato stvara tim sastavljen od igrača iz svih republika zemlje u raspadanju i dovodi ga na krov Evrope i sveta. Iz decenije ludila izlazi bez mrlje, dobrodošao svuda pa tako i na četiri strane pune hvalospeva koje mu 2001. godine posvećuje zagrebački magazin Globus.

• Branko Rosić