Đole Trip

Đoletu Tripu malo ko zna pravo ime. Ali svako ko je učestvovao u kulturnom životu Beograda tokom “zlatnih” 1980-ih pamti taj lik. Đoletovo mesto, po difoltu, bilo je SKC. On je svakako bio jedan od tada najmlađih beogradskih jurodivih, uvek u dijalogu sa samim sobom, katkad glasnijem, katkad tišem. Fleka je imao tezu da kod Đoleta zapravo “stanuje” bračni par, pa je otud intenzitet njegovih ispoljavanja bio direktno vezan za harmoniju u braku tih virtualnih podstanara. Pokreti su mu bili energični, lice u grču. Uvek je bio kratak za cigaretu, uvek — kod onih koji ga nisu poznavali — predmet raznih domišljanja o prirodi njegove bolesti.

Tokom 1990-ih, Đole Trip je promenio lokaciju. Prešao je u Dom omladine. Jedna moja prijateljica je tada rekla da bi taj događaj bio prava tema za ozbiljan kulturološki esej. Kratak zaključak bi mogao glasiti da je SKC u 1990-ima “puk’o”, a da je to Đole Trip, kao najpouzdaniji lakmus, na vreme osetio.

• Mileta Prodanović