Beogradski frajeri Alena Delona
Naš socijalizam se razlikovao u mnogim stvarima od režima u Varšavskom paktu. Jedna od razlika bila je mogućnost slobodnog putovanja u zemlje Zapadne Evrope. Šezdesetih godina dvadesetog veka, reka Jugoslovena je pokuljala ka bogatim zemljama Zapadne Evrope, u potrazi za poslom. Uporedo sa njima, u evropske metropole počeli su da pristižu i beogradski kriminalci. Najpoznatiji dvojac činili su Stevica Marković i Miloš Milošević, a mesto njihovog delovanja bio je Pariz. Bili su prvi tandem Milošević-Marković koji je iznervirao Evropu. Umesto u crnim hronikama pojavljivali su se na stranama rezervisanim za francuski džet-set. Tako je jednom Paris Match preko cele strane objavio reportažu uz ogroman naslov: “Stevica Marković — najlepši i najjači čovek Pariza”. Štampani mediji su učestalo pratili gde i sa kim izlazi. Miloš Milošević je, za razliku od Markovića, bio žigolo, ljubavnik Alena Delona i Romi Šnajder. Pošto je osvojio Pariz, otišao je u Ameriku.
Obojici je zajednička bila srbijanska zabluda da se Zapad može lako pojebati. Stevica Marković je tako napravio skandal: na koncertu Džonija Halideja, jedne od najvećih francuskih pevačkih zvezda ikad, izašao na binu, zgrabio prvu gitaru i njome pretukao samog Halideja i muzičare iz pratećeg benda. Početak njegovog kraja nastupio je kada je, kao ljubavnik mnogih supruga poznatih Francuza, počeo da ih fotografiše u lascivnim pozama. Fotografije je slao njihovim muževima, tražeći novac u zamenu za negative. Vrhunac je došao kada je isto učinio sa suprugom tadašnjeg francuskog predsednika Žorža Pompidua. Spominjale su se orgije u kući Alena Delona, čiji je Marković bio telohranitelj. Miloš Milošević je ubijen u Holivudu. Pisalo se da je pronađen go u kadi, sa Barbarom Runi, ženom Mikija Runija. U Beograd je otpremljen avionom, u metalnom sanduku. Stevica Marković je pronađen na jednom pariskom đubrištu, ubijen i raskomadan, smešten u plastičnu kesu, sa sopstvenim penisom u ustima, kao da je morbidna poruka bila da je od svih ponajviše izjebao — sebe.
- Branko Rosić