UNRA – YU Cargo kult

Ilustracija: Nedeljko Dragić, 1989.

Na daleka pacifička ostrva morske struje donosile su otpatke ili ostatke robe/tereta potonulih i opljačkanih brodova — tako su nastali “cargo kultovi” u kojima se tim, za nas običnim predmetima pripisuju sveta moć i podrijetlo. Za vrijeme i poslije završetka II. svjetskog rata, na sličan način — izdaleka, padobranima, s neba — u naše krajeve i živote padala su zapadnjačka potrošačka dobra i komadi pop-kulture — propagandne publikacije, padobranska svila (za suknje, košulje, veš), stripovi, čokolade, žvakaće gume, jaja i mlijeko u prahu, vojnički konzervirani obroci… Danas, osim bombi, iz zraka po Afganistanu padaju paketi hrane s natpisom Donated by the People of United States.

  • Dejan Kršić

Sećam se Unrinih užina, čini mi se da im još osećam miris — i lepo mi je! Odmah se setim i učionice sa olajisanim podom i napolju snega višeg (ili dubljeg?) od nas prvaka. Čikica bi pregrejao bubnjaru, zamirisalo bi mleko i žuti sir, isečen na trouglove. Sir je donošen u ogromnim konzervama, koje su otvarane uvek pre nego što mi stanemo u red. Mleko je, naravno, bilo u prahu, pomešano sa nečim za šta ni danas ne znam da li je bila cikorija ili kakao. Svako dete donosilo je ili dobijalo šolju u koju su nam to toplo mleko (ili belu kafu?) sipali kutlačama. Retko smo dobijali “repete”. Užina se završavala marmeladom, takođe iz velikih konzervi, koja je među decom bila predmet trampe, kao i sir: ko ne voli jedno ili drugo, menja za još jednu šolju mleka. Bilo je to početkom 1950ih.

  • anonim.