 |
|
|
Sport RED STAR - HAJDUK Legendarne utakmice. Ne samo zbog nogometa. by Petar @ 2003-02-26 >>> dopiši... Pogotovo ona zadnja, u finalu kupa 91'. Iako je Zvezda bila veliki favorit (te je godine bila i prvak Europe), dobili smo usred Beograda golom Bokšića. Osjećaj je bio fantastičan! Bokšić je izjavio da mu je taj gol najdraži u karijeri (iako nas je svojim golovima odveo na oba svjetska prvenstva). by Zagi @ 2003-08-28 ...riječ hajduk u našem narodu označava sve što je najljepse, junastvo, postenje, drugarstvo, prkos mocnome, zastitu slabome, klub neka se HAJDUK zove... by mostarka @ 2003-09-29  Hajduk živi vječno by Zoran B. - Torcida do groba @ 2003-11-08 I pape i dida bili su Torcida! HAJDUK DO GROBA! by balkan_girl-oluja_sa_sjevera @ 2004-01-04 Hajduk prvi, Ivan Pavao drugi. by Cy @ 2004-11-30 Jedini pravi rivali u SFRJ by dama @ 2005-03-06 HAJDUK PRVI, IVAN PAVAO DRUGI, BENEDIKT ŠESNAESTI, DINAMO SEDAMNAESTI by KUM @ 2005-05-04 izgleda da je redosled drugaciji. Prvi je preminuo Ivan Pavle , a ostali ce uskoro za njim (Benedikt XVI, Hajduk, pa Dinamo no redosled nije ni bitan ) GROBARI- FK PARTIZAN by jedan od Grobara @ 2005-05-09 A to vi grobari znate unaprid by he he @ 2005-06-02 Nisu za zaborav , recimo , okršaji Hajduka i Zvezde u tadašnjem Kupu Jugoslavije ! Recimo 1984. u finalu ! Prva utakmica (u Splitu) 2:1 za Hajduk , a u revanšu 0:0 . Zatim i 1987. Ako se ne varam bilo je to polu-finale , opet prva utakmica u Splitu koju dobija Zvezda sa 2:1 , da bi u revanšu u Beogradu pobedio Hajduk sa 1:0 , i zatim boljim izvođenjem penala ušao u finale gde je takođe penalima pobedio Rijeku. by EMIL "100" NS @ 2005-06-07 F.K. Partizan ima pozitivan skor u mečevima sa Hajdukom, takođe i sa Dinamom, tako da se ne može reći da su jedini pravi rivali u SFRJ bili Zvezda i Hajduk! Dobro, možda DAMA, koja je to napisala ne zna mnogo o utakmicama VELIKE ČETVORKE i njihovim duelima? Inače, kad su igrali Zvezda i Hajduk, ja sam uvek navijao za Hajduk, ali sad mi je žao što je onaj veliki srebrni pehar namenjen pobedniku Kupa Maršala Tita, otišao u Split, voleo bih da je ostao u Beogradu i da mogu da ga vidim u vitrinama Partizana! (Mada ovi moji više preferiraju prvenstvo, nego kup) Nego, šta ste uradili sa tim peharom? Video sam na TVu, da sad u Hrvatskoj daju neki drugi pehar pobedniku vašeg kupa... by Goran Tomić @ 2005-06-18 uz tekme legendarne su i šore.u st-u su 'cigani' redovno letjeli...u more.grobari su malo bolje prošli jer ih je malo dolazilo a i šta je došlo loše prošlo by torcida-zg folka @ 2005-06-20 Pošto sam generacija 62, sječam se generacije: Jerković,Šurjak,Mužinić,Holcer, Džoni, Žungul, Buljan, Oblak, .... Da li može neko nastavit? Divni momci, divna vremena... by Nosta @ 2005-07-05 cigani je'l ste se zaželjeli malo dobre šore,mene bude uspomene kako ste nam bile dobre mušterije by torcida-folka zg @ 2005-07-09 Ja sam imao ucitelja geografije u osnovnoj skoli, koji ti dao peticu u ponedeljak ako je Hajduk pobedio. by albanian_redneck @ 2005-07-13 ALBANJEROS imali ste tu čast i privilegiju.MI S HAJDUKOM HAJDUK SA NAMA ZVEZDA NAM POD NOGAMA by torcida-folka zg @ 2005-07-13 Svaki put kad bi Zvezda gostovala u Splitu, mi u Vojnoj Policiji Split smo bili uvek u pripravnosti. Secam se da smo odmah nakon utakmice morali podnositi kompletan izvestaj dezurnom oficiru u SSNO. by narednik VP1935 Split 73-74 @ 2005-12-15 hajduk je legenda. steta je sto se ti timovi vise ne sastaju jer su derbi utakmice uvijek bile pravo dobre. nekad sam navijao za hajduk ... eh! by emh-bl '71 @ 2005-12-20 "Procvetala bela lala, jebo Zare Parangala" Da li vam to nesto znaci? Mozda ne, jer ste premladi. '87 je dosao Hajduk u Beograd na finale Kupa protiv Rijeke. Grobari su sacekali Torcidu i vodja navijaca Grobara, izvesni Zare je "vratio dug" vodji navijaca Hajduka, izvesnom Parangalu. I to s kamatom. Nabio mu je flasu u anus, pa su posle Grobari pevali "Procvetala bela lala, lepo Zare Parangala". by Uvek mi je Dinamo bio simpaticniji, Delija @ 2006-01-23  Sanjajte malo o ovome by gidra @ 2006-04-13 СРПСКИ ЛИСТ Гласник Српског клуба latinica Момчило Селић СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ I Начела Носиоци историје – Божије промисли на Земљи – нису ни идеје ни појединци, већ нације. Поштујући поуке прошлости – и садашњости – ваља нам стога заштитити Српство. Морамо то учинити сами, јер су нам савезници досада штетили колико непријатељи. Туђе вере и идеологије, такође. Наше делање мора бити засновано на истини, ма колико непријатној, и сопству. Независно од односа снага, културних и политичких образаца, Национални програм мора јачати нацију, и тежити заокружењу и очувању наших земаља. Јер без омеђене, целовите територије и снажне државе, и даље ћемо страдати од лажи и издаје, и претапати се у друге. II Одреднице Овај Програм морамо утемељити на јасним појмовима нације, имена, језика, и вере, јер се скривањем истине нећемо додворити непријатељима ни помоћи себи. 1. Нација Историјски, Српство се састоји од Срба хришћанске вере, српског имена и језика. Етнички, Индоевропљани смо српског, словенског, и балканског порекла. Као једна од најстаријих војничких аристократија Европе, настали смо слободним мешањем духовно и физички сродних племена. Но многи су се потом одрекли српског имена, и стали уз наше непријатеље. За овај Програм, међутим, они заувек остају Срби. Јер и они и Југословени нашег порекла нису нас лишили само бројности, већ и земаља. Један од главних наших циљева мора стога бити њихово враћање Српству. 2. Име Наше име несловенског је порекла. Првобитно су га носили балкански и азијски Арији, и означавало је припадност војничком племству Словена. 3. Језик Српски језик јединствен је на целој нашој територији. Пише се српском ћирилицом, по потреби и латиницом. Дијалекти су му екавски и ијекавски. Мада једно од главних обележја сопства, услед исељавања постао је својство другог реда. Србе енглеског, немачког, француског, или неког другог језика не смемо стога одбацивати. Српство је пре свега дух, и жеља за животом у заједници прошлих, садашњих, и будућих Срба. 4. Вера Као заточници Лепоте, Истине, и Правде, постали смо православни хришћани. Свети Сава је ту веру и посрбио. Насупрот западњачкој опчињености насиљем и стицањем, стремећи Слободи, хришћанству смо подарили непокорност. Спој смо силе и самоограничења, из поштовања према Богу и себи. Добра се нисмо одрицали, не сматрајући га сметњом Победи. Јер без Бога су људи само разуларени ум, и неограничено хтење. Тежећи божанској моћи, без божанске мудрости, и божанске власти над собом, атеизам, комунизам, и либерализам су нас тешко оштетили, и деморалисали. Безбожништво нам је побркало узроке и последице, добро и зло, болест и здравље, врлину и порок, а људе с нељудима и ништацима. Непризнавањем датог света, људи, и историје, лажне вере су нас супротставиле сопственим прецима, и потомцима. III Циљеви 1. Јачање нације На једном од светских раскршћа, српска нација може опстати једино јединствена. Свако верско, културно, регионално и политичко подвајање води нас у пропаст. Привређивање и стицање не смеју нам постати сврха живота. Многи су опстали, чак ојачали, у сиромаштву и оскудици, али ниједан народ није преживео мекуштво из богатства. Привреда нам мора снажити борбену моћ, не бојазан од губитка и жртве. Култура нам мора јачати дух, не слабити га подражавањем туђег. Од других, ваља нам преузети све што даје маха сопству. Себе морамо градити на сопственом наслеђу, сагледаном суштински, не буквално. Морамо знати шта су нам преци хтели, не само постигли. Потврдили смо се досад као војници, пре свега крајишници. Стога нам ваља неговати војничке врлине: родољубље, храброст, оданост, витештво, снагу, издржљивост, и здравље. Као граничари и Истока и Запада, и Севера и Југа, и Словенства и Српства, а највише хришћанства, чојства, и јунаштва, можда ћемо, између ратова, свету пружити што бисмо радо преузели од других, но без војничких својстава нестаћемо, попут многих пре нас. 2. Заокруживање и очување територије Своје земље стекли смо насељем и борбом. За њих су се жртвовали безбројни наши нараштаји. Земље које смо освојили, и задржали – што није успело Грцима, Римљанима, Млечанима, Турцима, ни Тевтонцима – јесу, положајем, природним богатствима и лепотом, без премца у Европи. Њиховим поседом постали смо једна од најуспешнијих нација света. Због тога њима не сме нико трговати, нити их отуђивати. Њихови делови могу бити окупирани, али нација и држава такво стање не смеју признати. Сви Срби дужни су да се боре против било какве окупације до ослобођења. Националну територију заокружили смо, коначно, победом у Првом светском рату. Она се састоји од Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Далмације, Славоније, Српске Крајине, и српске Македоније, и зове се, сва, Србија. Њена северозападна граница иде од Карлобага, преко Госпића, Плашког, Оштарија, Мрежницом до Карловца, Купом до Сиска, Савом до Јасеновца, на Новску, Пакрац, Дарувар, и Брежницом до мађарске границе. Северозападна наша граница омеђиће се јасно рекама, планинским гребенима, и стратешким градовима, на основу наших геостратешких потреба. Границе према Мађарској, Румунији, и Бугарској остају исте као за СФРЈ. Југоисточне границе иду од Криве Паланке, Кривом реком до Пчиње испод Куманова, јужном ивицом Скопске Црне Горе до Радуше, Вардаром до Гостивара, јужном обалом Мавровског језера, до албанске границе. При успостављању југоисточне границе стоје иста начела као за северозападну. Граница према Албанији остаје иста као за време СФРЈ. IV Начин остварења Да би се овај Програм остварио, држава и привреда морају служити Српству, а не оно њима. Земљу ваља уредити, створити снажну војску и сталеж кадар да нас води. 1. Начела Да би нам нација била снажна, наши стратешки циљеви морају бити јасни и јавни, јер ми никад нисмо били заверенички народ, и свако нас закулисно делање слаби. Притворни, дволични, или користољубиви Срби постајали су Турци, Латини, или Немци. Друго наше начело мора бити успостављање међусобног поверења, као предуслова за стварање било какве заједнице. Слично римском, британском, или америчком држављанину, сваки Србин, ма где био, мора знати да га штити целокупна нација, и ниједан не сме бити насилно жртвован зарад опште добробити. Следећи циљ мора нам бити заштита породице, јер ни без ње нема снажне нације. Само уздизањем брака и осудом саможивости можемо имати ваљаног порода. Дужни смо, себе и Бога ради, да се умножимо. Ниједна нација није свој дом очувала правом и тапијом, већ становништвом, насељем, и борбом. Ако прилике затраже, ваља нам се ширити и другде по свету. Неспремност на то учинила је многе народе жртвом оних који се нису либили владања другима. Но без поштовања Светосавља, јуначког народног предања, и примера наших ратова за слободу, никакав успех неће нам достајати. 2. Држава Да бисмо били устројени како доличи, држава нам мора бити једноставна. Србија је премала, и исувише угрожена, да би била савезна држава. Покрајине Шумадија, Западна, Јужна и Источна Србија, Војводина, Косово и Метохија, Црна Гора, Босна, Херцеговина, Далмација, Српска Крајина, и Македонија, као историјске могу задржати своје називе, али не смеју стећи државна својстава. Цела Србија може се уредити и по мањим подручјима попут Поморавља у Србији, Бачке у Војводини, Лике у Српској Крајини, Конавала у Далмацији, Брда у Црној Гори, или Семберије у Босни. Но ни таква подручја не смеју постати државе у малом. Управа, чиновништво, и порези морају бити сведени на најмању меру. Држава се не сме мешати у политичке, привредне, личне, и друге слободе држављана. Плаћање пореза, служење војске, и јавна делатност су наше обавезе према њој. Њено је да се не користи насиљем, поквареношћу, и сплетком. Полиција мора служити народу, и одговорати скупштини, не управи. Законодавство мора штитити невине и гонити вине, не ограничавати слободу. За узврат, свако кршење закона мора бити кажњено. Врлина и слобода морају бити светиње српске државне политике. 3. Привреда Зарад слободе, привреда нам мора опслуживати домаће потребе, не туђе. Њен основ мора бити пољопривреда, јер без јаког села нема издржљиве војске, ни успешне одбране. Морамо производити здраву храну и слободне људе за себе, не за иностранство. Но једино традиционално ратарство и сточарство погодују врлини. Индустријска пољопривреда уништава тле, а земљораднике потчињава граду. Индустрију ваља свести на најмању меру, јер производња за тржиште загађује дух и околину, ствара отпор према раду и презир према људима. Од памтивека је рад у њој сматран губитничким. Положајем зависни, радници нису ником донели ни очували слободу. Морамо зато правити робу која се тешко хаба, лако одржава и поправља, јер садашње искоришћавање становништва, природних богатстава, и производних могућности ни развијене земље не могу издржати у недоглед. Свако укључивање у “међународну заједницу”, засновану на беспоштедној пљачки природе, људи, и рада, води краху нашег народа. 4. Просторно уређење Са скоројевићког уређење земље зашли смо у тескобу, поред свих пространстава и богатстава Србије. Градови, нарочито Београд, гутају и загађују околину. Асвалт, бетон, и здања уништавају нам земљу, а индустрија воду и ваздух. Тиме штетимо себи и потомцима, а вређамо и претке, кадре да живе с мање а буду јачи, храбрији, и честитији од нас. Градови нам не би смели бити већи од могућности снабдевања водом, енергијом, и храном из најближег окружења, јер зависност од трговине, високе технологије и потрошње ствара становништво са размажености спремно на сваку срамоту. Они који чезну за високоурбаним пороцима, нека их потраже ван Србије. 5. Војска Војску мора да служи сваки Србин. Она мора носити српско име, бити снабдевена домаћим наоружањем и предвођена најбољим Србима. Њени команданти за сраман пораз морају одговарати животом, чашћу, и имовином. Војска је дужна да брани себе, народ и земљу, не чекајући дозволу или наређење власти. На сваки оружани напад мора вишеструко узвратити. Власт која је у овоме буде ометала или спречавала мора бити смењена и кажњена. Сви Срби дужни су да лично наоружање, муницију, и опрему чувају код куће, и да се одазову војном позиву. Наоружани и обучени, најбоље ћемо одговорити непријатељима, или домаћим узурпаторима. Ко не буде служио војску, ни учествовао у рату, неће имати политичких права. Знамења Српске војске су плаво-црвено-бела застава са крунисаним, двоглавим белим орлом, и црна, с белом лобањом и костима. Застава са лобањом и костима, и натписом “Слобода или смрт”, истиче се само у борби без поштеде. Њено ношење у било којој другој прилици мора бити кажњиво. 6. Вођство Без успостављања истинске елите, Србија неће још дуго остати српска. Највећи наш промашај био је и остао несклад између господства великог дела народа и ништачког, повремено издајничког вођства. Првобитно српско племство уништили су Млечани, Турци и Немци, а новом није допуштено да се установи. Велике силе и наши изроди чинили су све да будемо образовани у туђем и поданичком духу, а вође окренуте сопственим интересима, не народним. Измећари су нас издавали чешће из саможивости но љубави према непријатељу. Но нашег племства ипак има. Чине га даровити, храбри, и честити родољуби који се јављају кад нам је најтеже. После 1918. год&# by srbenda @ 2006-07-10 nisu grobari dočekalitorcidu ,nego je glupi parangal išao u bg kod prijatelja grobara prije utakmice(tako ti je kad viruješ srbima)iondasu ga naguzili na nekom tulumu noć prije! a oni šljam od cigana iz knina šta je dolazija na utakmice redovito je dobiva batine,iako je posli milicija krvničkitražila torcidu po gradu i ako si završija na stanicu najeba si! by torcida brda @ 2006-07-29  torcida je najača by ST FUCKER @ 2006-11-03  pusite hajdukovci.mi smo najaci by vlada @ 2006-11-30  zvezda do groba by vlada @ 2006-11-30  jel ovaj bese vas? by vlada @ 2006-11-30  a ovaj nas by vlada @ 2006-11-30 i obojica su drama ružni... by fk @ 2006-12-11 Hajduk je jedini pravi klub jer nikad nije prominija svoje ime dok su ostali klubovi velike četvorke umjetno stvoreni i tako će zauvik ostat vezani za komunizam i za ex-yu...HAJDUK ŽIVI VJEČNO. HAJDUČE DALMACIJA OD RAVNIH KOTARA DO CAVTATA JE UZ TEBE! by virni 'ajdukovac @ 2007-04-17 Procvetala bela lala, jebo Zare Parangala'' pjevaju i danas Grobari... Parangal je u jednoj tučnjavi dobro namlatio Žaru...u beogradu je parangal ušao u grobarski kafić..grobari s njim popili s njim par rundi i odveli ga na Mančeov grob i rekli mu da ga poljubi.Onda je Parangal skinuo gaće i popišao se na grob, a onda je Žare zabio flašu u šupak Parangalu.. by hadrijan @ 2007-09-05 Radnicki Nis i Zeljeznicar Sarajevo su imali vece medjunarodne uspehe u Evropi. Ej, Zelja i Real sa Nisave ! ! ! by Dik Shuneli @ 2007-11-15 Hajduk je jedini klub koga Tito nije zabranio. Nosi srpsko ime a rezultati u Evropi? Pogledaj gornji post :)) by Dik Shuneli @ 2007-11-15 Da je HAJDUK srpsko ime vecu glupost nisam u zivotu cuo!Hajduci i uskoci su bili aktivni u bosni i dalmaciji,lici itd.a ne u srbiji,glupane!To je ista ona teorija da je svako prezime koje zavrsava na ic srpsko,alergican sam na to! Jedini pravi suparnici,najjace utakmice!!! by Passyglaw @ 2007-11-28 Ma samo je jedan derbi... Zvezda - Partizan, a ostalo, CAO! by Ja @ 2007-12-18 kod nas je bilo tako --> otac za partizan, ja za crvenu zvjezdu. pa šta ako smo slovenci?! ja pustim političare, da rade svoje... glupo što se ljudi svađaju zbog političara... a zvjezda je zvjezda. by Špela @ 2008-02-12 torcida ti je ni manjeg kur*a ni vece dreke. sta se busate smradovi, a onda kada ste pobacali svoje automobile u more a by grobar @ 2008-07-06 Crvena Zvezda je po titulama bila najtrofejniji klub u bivšoj državi-činjenica,a jedini klub s kojim je imala negativan scor bio je Hajduk Split-činjenica. Velike utakmice,bija san dite kad me stari vodija na njih... by Mandril @ 2009-10-17 Legendarna utakmica na Poljudu u Maju 1980. godine. To je ponovljena utakmica odigrana negde polovinom Maja. Hajduk - Crvena Zvezda 1:3, a trebalo je da bude 9:0 za Zvezdu. 1. Stojanovic 2. Krmpotic 3. Jovin 4. Miletovic 5. Borovnica 6. Jurisic 7. Pizon Petrovic 8. Blagojevic 9. Duuuuuuleeeeee Savic 10. Sestic 11. Repcic POLJUD JE PREGAZEN KAO PLITAK POTOK by dzoe luis filigran @ 2010-01-04 |