Lunov čulni Magnus

Uopšte se ne razumem u strip. Uvek kad na televiziji gledam emisiju o nekom poznatom crtaču, i kad posle mnogo minuta hvalospeva o njemu prikažu i crteže, postaje mi dosadno.

U svom stripovskom razvoju zastao sam na junacima iz Zlatne serije i Lunov magnus stripa i odatle se, uz izuzetak ponekih naslova, ni do danas nisam pomerio. Obožavao sam i pratio avanture četiri junaka: Teksa Vilera, Komandanta Marka, Bleka Stene i Zagora. Da li je to bilo sve? Uglavnom. Voleo sam i stripove iz Politikinog zabavnika kao što su Fantom, Delta 99, Derdevil ili Rip Kirbi. Zatim još i Alana Forda i Modesti Blejz, i to bi bilo sve. Kasnije su mi davali stripove poznatih crtača, razne super-junake, ali — ništa. Ova četiri junaka, Teks, Blek, Mark i Zagor, jedini su zbog kojih i danas sa uživanjem odlazim u krevet sa stripom u rukama.

Najomiljeniji mi je Teks Viler, i to upravo zbog dečije ljubavi prema vestern filmovima. Kao klinac, subotom sam sa ocem često gledao vesterne. Toga sam se setio pre nekoliko godina, kada sam na nedelji novog britanskog filma gledao Butcher Boy, odličan film režisera Nila Džordana. U njemu postoji deo kad tata i sin zajedno gledaju nekakav vestern uz očevo praćenje pojedinih scena na trubi. Moj otac nije svirao trubu uz kaubojske filmove, ali smo se ipak sjajno zabavljali. Vestern je probudio moju ljubav prema Americi ili, tačnije, prema nekim njenim predelima, tako da su i dan danas za mene najjače asocijacije na ovu zemlju, pored Njujorka, Teksas i razne zabiti ovekovečene u reklamama za Marlboro. Svaki film koji je donosio one predele iz mog prvog dečijeg sudara sa Amerikom prikovao bi me za bioskopsko platno ili tv, kao npr. Telma i Luiz. Iako su mi možda najomiljeniji američki filmovi Boogie Nights i Magnolia režisera Pola Tomasa Andersona, predeli kroz koje se voze Telma i Luiz ipak su poklon-karta za vožnju u detinjstvo.

Teks Viler je najduhovitiji od svih gorespomenutih junaka. Najbolji mu je prijatelj nešto stariji Karson, sa kojim uvek razmenjuje duhovite opaske. Sa Indijankom ima sina čiji je najbolji prijatelj takođe Indijanac. Ponekad sva četvorica zajedno rade na zamršenom slučaju. Najbolji delovi sa tučom su oni u kojima je prikazan dolazak Teksa u novi grad, tačnije u salun u novom gradu. Tu obično Teks sređuje lokalne barabe koje ga isprovociraju.

Prvi strip iz Zlatne serije koji sam kupio zvao se “Avetinjski brod”, a glavni junak bio je Komandant Mark, vođa rodoljuba u borbi protiv Engleza. Stalni pratioci su mu Blaf (bivši gusar) i Indijanac Žalosna Sova. Zajedno sa ostalim rodoljubima zvanim “Vukovi sa Ontarija”, oni žive u tvrđavi Fort Ontario. Za razliku od ostalih junaka, Komandant Mark je jedini u stalnoj vezi sa devojkom — lepom plavom Beti. Mark je nikad ne vara, mada se u nekim epizodama vide elementi njene ljubomore. U stripu je obično njihov odnos prikazan klasično: Mark, muž, uvek na poslovnom putu, Beti, žena, u kuhinji ili sa metlom u ruci, mada postoje epizode u kojima se vidi Mark kako svoju ženu Beti odvodi u šoping.

Drugi deo vojnog roka proveo sam kao graničar u Sloveniji, na karauli Vogrinka, usamljenoj na planini na granici sa Italijom. Nekoliko dana pošto sam došao na ovu karaulu, saznao sam da se vojnici sa nje nazivaju “Vukovi sa Vogrinke”. Vojska od dece pravi ljude, ali ljudi uvek ostanu pomalo — deca.

Veliki Blek. Otkrio sam ga kao klinac, jednog jutra, na putu za plac. U početku odličan; kasnije mu opada kvalitet. Najbolji prijatelji su mu profesor Okultis i Rodi, dečak čiji apetit ne zaostaje za profesorovim. Kao i Komandant Mark, i Blek je borac protiv “Crvenih mundira”. Mnogo godina pre tv-junakinje Ali MekBil, Blek Stena nam je otkrio Boston, najbliži grad u koji povremeno odlazi.

Konačno, Zagor, Duh sa Sekirom, junak iz Darkvudske šume, sa vernim pratiocem Čikom. Kao i u Blekovom slučaju, kvalitet ovog stripa je sa vremenom opadao, pogotovo u epizodama koje su obrađivale vanzemaljske pojave. Darkvudski “Dosije X”? Ili se Molder u početku zvao Zagor? Svejedno, ovaj strip je tako uticajan da se jedna od najboljih beogradskih grupa danas zove Darkwood dub. Pre neku godinu, na jednom rođendanu, naš prijatelj Mladen je odjednom, bez ikakvog povoda, izgovorio rečenicu: “Eto, Zagor. Njegova sekira je obla kao jaje, pa opet seče sve pred sobom.” Ta nelogičnost nije zanimala pevačicu mog benda, Emu, za koju je Zagor od svih strip junaka bio najzgodniji, i to zbog najboljih mišića na rukama i fenomenalnog dupeta.

Zašto sam ovaj tekst nazvao “Lunov čulni Magnus”? Zato što uvek osetim glad kada vidim u stripu o Bleku Steni one kobasice u mrežicama, zato što mi se uvek jede ručak koji sprema Beti, i zato što bih najradije dremuckao i kulirao na brežuljku iznad Fort Ontarija sa odličnim pogledom na tvrđavu… A kafa? U kafu sam se zaljubio kao klinac čitajući Teksa Vilera. Uživanje u ovom napitku nije nigde prikazano bolje nego u delovima ovog stripa kada se Teks i Karson zaustave u nekoj stenovitoj nedođiji i gustiraju vruću kafu iz velikih plehanih šolja dok se spušta veče.

Otkriću vam nešto što zna samo moja devojka Olja. Ja se već preko dvadeset godina uspavljujem zamišljajući scene iz ovih stripova. Zato sam i napisao da često i danas neke epizode čitam baš pred spavanje. Onda ugasim svetlo i u svest vraćam sve one predele zamišljajući dim kafe koju sprema Teks, ili dremam u tvrđavi Ontario posle ručka plave Beti. San mi najbrže dolazi kad zamišljam da spavam sa sedlom ispod glave dok vatra tiho pucketa.

Dobro. I škola i vojska i fakultet i posao naprave od deteta čoveka. Ali čovek uvek ostane pomalo dete. Možda mi je zato ove godine za rođendan Olja poklonila knjigu Western America iz edicije Taschen, u kojoj se nalaze slike svih onih divnih stenovitih predela i kanjona koje sam zavoleo čitajući Teksa Vilera. Uz kratku posvetu: “Da lepo sanjaš”.

  • Branko Rosić