Ekskurzije

Nisam siguran kada je tačno slogan “Upoznaj svoju zemlju da bi je više voleo” ušao u opticaj, početkom ili krajem 1970ih. U svakom slučaju, zvučalo je dovoljno blentavo, ali i vrlo realno, taman podesno da se izgovara i u ironičnom i u doslovnom smislu. Ta se rečenica upražnjavala na višednevnim srednjoškolskim obilascima krajeva, kulturno-istorijskih spomenika i prirodnih lepota SFRJ.

Deo pedagoške strategije tadašnjih škola bilo je i suptilno insistiranje da se Jugoslavija razlikuje od svih drugih zemalja sveta (posebno po društvenom uređenju — samoupravljanju) i da je, naravno, “naj” u svemu. Proizvodili smo najviše bakra, najviše kukuruza, najviše šljiva, imali smo najviše bruto-registarskih tona u rečnoj floti, najrazuđeniju morsku obalu u Evropi i najsavršenije fonetsko pismo. Etc.

I tako su, u legalizovanom jednosedmičnom bekstvu iz škole i u blago alkoholisanom stanju (početkom 1970ih nije bilo duvke), na radost i đaka i profesora, te famozne ekskurzije, s jeseni i u proleće svake godine krstarile Jugoslavijom, da bi je upoznali i još više voleli. Od Postojnske jame, preko slapova Krke i Dubrovnika, do srpskih manastira i Ohrida. Ah, to vreme putovanja!

  • Mihajlo Pantić