Džemperi Marka Markovića

Svakog ponedeljka oko sedam uveče bilo je vreme za “Marka Markovića i ekipu Indirekta”. Nikada nisam bio zainteresovan za sport, ali ko uopšte kaže da je sport bio jedini razlog zbog kojeg je čovek mogao da gleda tu emisiju? Evo, recimo — džemperi!

Nije li Marko Marković bio poznat po svojoj velikoj strasti prema njima? U bezbojnom svetu kravata i košulja većine tadašnjih televizijskih voditelja, bila je to njegova ekstravagancija i njegov trademark, ujedno. Govorilo se da je Televizija Beograd ugovorom obavezna da Marku Markoviću obezbedi po jedan džemper za svaku od pedesetak emisija koliko je godišnje vodio i uređivao. Bilo je u svemu tome izvesne promišljenosti koja je bila slojevitija od pukog marketinškog trika. Ponekad sam sumnjao da, pod krinkom sportskog komentatora, poznati voditelj izvodi kompleksan i dalekosežan performans.

Godine su prolazile, a Marko Marković je, iz ponedeljka u ponedeljak, davao sve od sebe da odiše jednoličnošću, monotonim glasom govorio je uvek iste reči, sedeći u studiju koji se nikada nije menjao. Sve je, dakle, ostajalo isto: njegovo bezlično lice, pomalo spušteno levo rame, njegova uredno začešljana kosa prošarana sedim dlakama, čak i sportski događaji, čini mi se, sve izuzev džempera koji su se menjali svakog ponedeljka, šareneći se i plešući pred nama, televizijskim gledaocima. Ah taj balet pruga, krugova i romboida! Ta simfonija boja i krojeva! Džemperi su za emisiju “Indirekt” bili važni koliko i sport. Ne znam šta se, u međuvremenu, dogodilo sa Markom Markovićem, ali — nema ga više. A šteta je to. Sa njim kao da je nestala i velika umetnost nošenja džempera, ma koliko grozomornih. Čitava jedna era.

  • Vladimir Arsenijević